Исидора Ференчина

Рођена 10. јуна 1979. године у Крагујевцу. Дипломирала глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи Петра Банићевића. Чланица је Књажевско-српског театра у Крагујевцу од 2002. године.

У својој матичној кући остварила следеће улоге: Тина (М. Настасијевић, Код Вечите славине), Вирџинија (Б. Брехт, Галилејев живот), Добрила (М. Ојданић, Живот је све што те снађе), Режисер / Марфињка (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем), Кристина (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа), Марија-алтернација (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа), Љубица (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Пени (Џ. Дјукс, П. Мид и Д. Парнел, Теза, копродукција са The Ireland Literature Exchange), Ана Исаковић-алтернација (М. Црњански, Сеобе), Соја (Б. Нушић, Госпођа министарка), Алма (М. Флајсер, Пионири у Инголштату), Дасти / Шила-алтернација (Х. Милер / Х. Пинтер / Платон, Клуб Нови светски поредак), Јеленка Хербез (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа), Агата (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Доли (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Ејми (Д. Ц. Џексон, Моје бивше, моји бивши), Врла госпођа Перела (Л. Пирандело, Човек, звер и врлина), Калпурнија (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Драга Машин (Г. Марковић, Зелени зраци), Милица (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари), Велинка (М. Јелић, Јелисаветини љубавни јади због молера), Хиполита / Титанија (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Оливера (Н. Савић, Опет плаче, ал’ сад од среће), Јуца (Ј. С. Поповић, Кир Јања), ***** (Н. Кољада, Трезнилиште, копродукција са Установом културе „Вук Караџић“ из Београда, позориштима из Кикинде, Ужица, Лазаревца и Центра за културу из Обреновца), Елса (М. Камолети, Боинг Боинг, копродукција са Краљевачким позориштем), Девојка (ћерка/сестра/унука) (П. Михајловић, Двеста), Сули (Ј. Вујић, Негри), Јања (В. Стојановић, Воћни дан), Комшиница (У. Визек, Ја од јутра нисам стао), Весна Марковић (М. Мрачевић, Успомене на „Црвену заставу“).

У Српском народном позоришту у Новом Саду играла Еву у представи Казанова Д. Грега. Учествовала у поемама Уста светилишта Б. Хорвата, Кад невине душе одлазе Д. Јовановића Данилова, Избор стихова из изведених поема В. Стевановића, Гласови неба под земљом А. Б. Лаковића и Црни дан Д. Радовића на Великом школском часу у Шумарицама. Остварила улоге у ТВ серијама Заборављени умови Србије, Корени, Андрија и Анђелка, Нек иде живот, Неки бољи људи и Љубав испод златног бора, те у играном филму Зона Замфирова – други део.

Добитница је Награде „Јован Милићевић“ за најбољу младу глумицу (за улогу Тине у представи Код Вечите славине) на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Пироту 2002. године. Улога Доли у представи Један човек, двојица газда донела јој је Награду за глумачко остварење на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Лазаревцу 2013. године. На Данима Зорана Радмиловића у Зајечару добила је „Зоранов брк“ за глумца вечери за улогу Кристине (Код лепог изгледа) 2005. године. Годишњу награду матичне куће добила је и за Љубицу (Конак у Крагујевцу) 2009. године и за Агату (Ноћ у кафани Титаник), Доли (Један човек, двојица газда) и Ејми (Моје бивше, моји бивши) 2013. године. Улоге у представи Клуб Нови светски поредак донеле су јој Награду за глумачко остварење на ЈоакимИнтерФесту у Крагујевцу 2009. године. За улогу Ејми (Моје бивше, моји бивши) награђена је на Комедија фесту у Зворнику 2013. године. Специјалну награду за глуму (Драга Машин у Зеленим зрацима) добила је на Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу 2015. године. Улога Оливере у представи Опет плаче, ал’ сад од среће донела јој је Награду за најбољу глумицу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА у граду Враца (Бугарска) и Награду за улогу на Фестивалу малих сцена „Ристо Шишков“ у Струмици 2017. године. За улогу Јуце у Кир Јањи добила је Награду за глумицу вечери на Ревији „Театар на правом путу“ у Шапцу 2017. године.