Иван Видосављевић

Рођен 25. новембра 1972. године у Ћуприји. Дипломирао глуму на Академији уметности БК у Београду у класи Предрага Ејдуса.

Стални је члан Књажевско-српског театра у Крагујевцу у коме је остварио следеће улоге: Грегорио (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Бубњар (Л. Андрејев / А. Червински / С. Бекет, Реквијем), Поштар (С. Мрожек, На пучини), Цариник (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена), ***** (Есхил, Седам, копродукција са Академским камерним хором „Лицеум“ из Крагујевца), Аксентије Иванович (Гогољ, Дневник једног лудака, монодрама), Милан (П. Михајловић, Писати скалпелом), Секула / Капетан Мишковић (М. Црњански, Сеобе), Нићифор (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Стјуард (Џ. Дјукс, П. Мид и Д. Парнел, Теза), Јова поп-Арсин (Б. Нушић, Госпођа министарка), Цек (М. Флајсер, Пионири у Инглоштату), Војник / Џими (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак), Први Борчанин / Капетан брода / Добрњац / Теодор Хербез (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа), Ансамбл (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Гарет (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Поротник 2 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем Зеница и Казалиштем Вировитица), Жељко (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже), Артур ‘Бу’ Редли (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Михаило Срећковић (Г. Марковић, Зелени зраци), Дворанин (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Тома Њушка-алтернација (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Муниша (Н. Савић, Опет плаче, ал’ сад од среће), Телегин (А. П. Чехов, Ујка Вања), Војислав (Р. Тишма, Четири брата), Човек (отац/муж/син) (П. Михајловић, Двеста), Јон (Ј. Вујић, Негри), Анте Портас (В. Стојановић, Воћни дан), Боби Моди (Р. Куни, Бриши од своје жене), Артемије Филипович Земљаника (Н. В. Гогољ, Ревизор), Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић (М. Крлежа, На рубу памети), Арган (Ж. Б. П. Молијер, Уображени болесник), Свештеник Захарије (Стајн, Кендер, Еб, Зорба).  

Играо је и у представама Народног позоришта у Београду (С. Жикић, Последња битка), Београдског драмског позоришта (С. Стојановић, Велики дан), Позоришта „Бошко Буха“ (С. Копривица, Кад порастеш, бићеш ја; М. Витезовић, Принц Растко – монах Сава; И. Бојовић, Царев заточеник; С. Копривица, Лепотица и звер; И. Бојовић, Мачак у чизмама; Толкин, Хобит), Позоришта Дадов (Ф. Диренмат, Физичари), Позоришта на Теразијама (В. Шекспир, Хамлет), Атељеа 212 (Б. Брехт, Опера за три гроша), Сцене „Мата Милошевић“ на ФДУ (Е. Јонеско, Столице), СКЦ-а у Београду (К. Серо, Зеко, зеко), Позоришта за децу у Крагујевцу (Б. Милићевић, Материна маза). Учествовао у поемама Похвала животу групе аутора, Поглед из сна Ж. Ђорђевића, Игре бројева М. Демића и Црни дан Д. Радовића на Великом школском часу у Шумарицама.

Добитник је две Годишње награде Књажевско-српског театра, 2008. и 2009. године. За улогу Аксентија Ивановича у монодрами Дневник једног лудака добитник је две награде (Награда стручног жирија „One Man Show“ и Награда жирија младих „Штефан Јордаке“) на Међународном фестивалу монодраме „Гала Стар“ у Бакау (Румунија) и Награде за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА у граду Враца (Бугарска). Награду за најбољег глумца (Дневник једног лудака) освојио је на Међународном фестивалу монодраме АЛБАМОНО у граду Корча у Албанији. Награђен је и као део ансамбла Наградом за колективну игру (у представи Клуб Нови светски поредак) на ЈоакимИнтерФесту у Крагујевцу 2009. године, а за улогу у представи Опет плаче, ал’сад од среће награђен је на Фестивалу малих сцена „Ристо Шишков“ у Струмици 2017. године. Године 2019. добио је колективну Годишњу награду Књажевско-српског театра као члан ансамбла представе Четири брата. Проглашен је лауреатом првог степена и награђен за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу "Цео свет театар" у Нижњем Новгороду, Русијa, за остварење у представи Дневник једног лудака, 2023. На 21. Међународном фестивалу комедије „Мостарска лиска” додељена му је „Мала лиска” за улогу Аргана у представи Уображени болесник.

Добитник је Прстена са ликом Јоакима Вујића који му је доделила матична кућа 2024. године, за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.

Остварио улоге у играно-документарном филму Жућко, прича о Радивоју Кораћу, играном филму Село гори... и тако и у ТВ серијама Село гори, а баба се чешља, Равна Гора, Корени, Породица и Ургентни центар.