Рођен 1955. године у Ваљеву. Глумом почео да се бави у драмској секцији ваљевске гимназије, затим ваљевског Дома омладине и у „Абрашевићу“. Члан је групе Бате Миладиновића при РТВ Београд од 1974. до 1976. године. У периоду од 1976. до 1979. године члан је Шабачког позоришта.
Од 1979. године прелази у ансамбл Театра „Јоаким Вујић“ (данас Књажевско-српски театар) у Крагујевцу, чији је и данас члан и првак. У овој кући остварио је следеће улоге: Зоран, одрастао (Д. Јовановић, Ослобођење Скопља), Франц Бернот (И. Цанкар, Краљ Бетајнове), Омер (М. Беловић и С. Пешић, Омер и Мерима), Аљоша Карамазов (Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови), Пролазник (Џ. Б. Шо, Пигмалион), У строју Незаборава (Ђ. Стојичић, Незаборавник), Мирко Топаловић (Д. Ковачевић, Маратонци трче почасни круг), Митанче (С. Сремац, Ивкова слава), Пиколо (Б. Нушић, Др), Трећи брат (Б. Трифуновић, Прича о цару и пастиру), Чарли Вајкхем (Т. Брандон, Чарлијева тетка), Вук (Ђ. Јакшић, Станоје Главаш), Светислав Милошев (М. Николић, Светислав и Милева), Вознесенски (Л. Н. Толстој, Живи леш), Син друга Мудроша (Ф. Хаџић, Змија), Ивица (Д. Пењин, Камени курир), Син Радича Сирчанина (М. Настасијевић, Код „Вечите славине“), Влада (Н. Гернатова и Т. Гуревичова, Несташно паче), Едо (Т. Партљич, Мој тата социјалистички кулак), Инкле (Ј. Вујић, Фернандо и Јарика), Бертолд фон Рот (М. Илић, Валцер поручника Нидригена), Иштван Молнар (С. Селенић, Косанчићев венац 7), Хитлерова авет (Б. Глишић, Велика битка), Филип Трнавац (Љ. Симовић, Путујуће позориште Шопаловић), Певач (Ј. Плевнеш, Југословенска антитеза), Глумац, Хевентон, Илија, Гимнастичар (Б. Нушић, Пут око света), Гангстер II (Г. Стефановски, Тетовиране душе), Зокан (Г. Михић, Врата дома), Филострат (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Гаврило Вуковић (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху), Тодоровић Михаило-Герман (Д. Тадић и П. Говедаровић, Вуков запис), Момак код министра (Б. Нушић, Протекција), Свети Јован, Стеван Мусић, Дијете Грујица (Н. Илић, Боже мили, чуда великога), Волођа (Љ. Разумовска, Драга Јелена Сергејевна), Дају све ОД себе (Д. Радовић, Све је зезање – без зезања), Доктор Дијагнозис (К. Стојановић, Мала принцеза), Милиционер (Ј. Радуловић, Голубњача), Пандур (Б. Зечевић, 1968.), Цар Алексеј (А. Жари, Краљ Иби), Управник поправног дома (Ф. Ведекинд, Буђење пролећа), Др Кипријан, племенити (И. Панић, Сад се смеј, Сотире), Марко (Б. Станковић, Коштана), Управник хотела (Р. Куни, Бриши од свога мужа), Свештеник (Д. Максимовић, Земља јесмо), Војвода од Корневала (В. Шекспир, Краљ Лир), Господин Ђурић (Б. Нушић, Покојник), Пера Ћата (Д. Ковачевић, Лимунација), Кузма (Г. Михић, Осмех анђела), Шанкош (Г. Михић, Балкан експрес), Скарамуре (Ђ. Бруно, Дангубе), Трифун Спасић (Б. Нушић, Ожалошћена породица), Гроф Монтаги (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Барон Емануел Штетен (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа), Сима Милосављевић Паштрмац-Амиџа (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена), Ђепето/Др. Сова (К. Колоди, Пинокио), Марко Вујић (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа), Цветић (П. Михајловић, Писати скалпелом), Иштван Балог (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму), Мајор Божић (М. Црњански, Сеобе), Кнез Милош Обреновић (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу), Бојл (Џ. Дјукс, П. Мид и Д. Парнел, Теза, копродукција са The Ireland Literature Exchange), Теча Панта (Б. Нушић, Госпођа министарка), Унертл (М. Флајсер, Пионири у Инголштату), Виктор (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак), Ећим Зоја (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа), Гост (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник), Чарли ‘Чарли Патак’ Кленч (Р. Бин, Један човек, двојица газда), Поротник 1 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем из Зенице и Казалиштем Вировитица), Рајко (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже), Шериф Хек Тејт (Х. Ли, Убити птицу ругалицу), Фердинанд Коле (Г. Марковић, Зелени зраци), Никола Вратило (В. Шекспир, Сан летње ноћи).
Учествовао је у поемама Плави лептир Р. Бернса и Стрељани град А. Сантоликвидо на Великом школском часу у Шумарицама.
Остварио је улоге у ТВ серијама Реализам у српској књижевности XIX века, Село гори а баба се чешља, Мој рођак са села, Немањићи – рађање Краљевине и Корени.
Добитник је Награде за најбољег младог глумца на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Титовом Ужицу (за улогу Митанча у Ивковој слави) 1981. године, Прстена са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра 2007. године, Награде ансамблу представе за колективну игру (Клуб Нови светски поредак) на ЈоакимИнтерФесту у Крагујевцу 2009. године, Награде за најбољу улогу (улога Амиџе у представи Контумац или Берман и Јелена) на ЈоакимФесту у Крагујевцу 2010. године и Награде за најбољег глумца (за улогу Рајка у представи До голе коже) на Данима комедије у Бијељини 2013. године.
Оснивач и руководилац КГ сцене у Крагујевцу, у оквиру које је реализовао дуговечну представу за децу Деца не излазе из моде и дуо-драму Звала се Лорелај.
