Марија Ракочевић

Рођена 4. јуна 1986. године у Крагујевцу. Глумом почела да се бави као члан Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу. Дипломирала глуму на Факултету уметности у Приштини са седиштем у Косовској Митровици у класи професора Божидара Димитријевића.

Од 2003. као сарадница, а од 2019. као чланица Књажевско-српског театра, остварила је следеће улоге: Маргерита (Ж. Фејдо, Хотел „Слободан промет“), Девојка (М. Јеремић, Милош Велики), Музина помоћница (К. Колоди, Пинокио), Катинка / Слушкиња 1 (М. Црњански, Сеобе), ТВ водитељка / Наркоманка / Бледуњава 1 / Преводилац / Костимографкиња (П. Михајловић, Двеста), Библиотекарка (П. Цицварић, Ко нема у вугла, гугла), Новинарка-репортерка (Р. Куни, Бриши од своје жене), Mademoiselle Меланија (Б. Пекић, Генерали или сродство по оружју), Марија Антоновна (Н. В. Гогољ, Ревизор), Учитељица-алтернација (Б. Ћопић, Башта сљезове боје), Генералица Амалија Аквакурти пл. Сарваш Даљска / Југославенка Злата (М. Крлежа, На рубу памети), Елза Рихте  (Ј. Кајго, Илда Гершнер).

У периоду од 2010. до 2012. године игра у Позоришту за децу Крагујевац у представама Трчи, трчи Трчуљак (Јован Царан), Шехерезада (Џон Мурдок, Пјер Валтер Полиц), и Радознало слонче (Р. Киплинг, Тодор Валов).

Учествовала у поеми Нисам крив што сам жив Ђорђа Милосављевића у режији Слађане Килибарде на Великом школском часу у Шумарицама 2018. године као и у представи Ратни дневник при обележавању 100 година од ослобођења Крагујевца у Првом светском рату.

Учествовала у снимању радио драма и сонета 2020. године у режији Марка Мисираче, продукција Књажевско-српски театар и Радио Златоусти.

У Позоришту у акцији – Форум театра Београд остварила улогу Црне у представи Друга генерација Миреле Павловић.

Играла је Лорелај / Елзу у представи Звала се Лорелај Израела Хоровица у режији Александра Милојевића.

У представи Да се ја питам Бард театра у којој су играли и професионални глумци и млади глумци аматери играла улоге Јадранке и Зорке, била асистент режије и руководила глумачком радионицом за младе у оквиру исте.

Руководила драмским радионицама, режирала представе Поздрави неког и сценски приказ Само ти лепо ћути и нико неће приметити у Центру културе „Абрашевић“ у Крагујевцу.

Била асистент режије у представама:
Кечап, текст Марије Солдатовић у режији Душана Станикића;
Ко нема у вугла, гугла, Књажевско-српског театра у режији Слађане Килибарде, поред улоге Библиотекарке била и аутор сонга;
Блитва и кромпир, Књажевско-српског театра у режији Марка Мисираче, текст Золтана Егрешија;
Да се ја питам, текст Ненад Вулевић и Никола Милојевић, режија Чедомир Штајн, Бард театар, Крагујевац;
Ја од јутра нисам стао, текст Уна Визек, режија Слађана Килибарда, Књажевско-српски театар.

Драматизовала текст „Поздрави неког“ по истоименој књизи Весне Огњановић и Будимира Нешића који се изводи у региону.

На 12. Хартефактовом конкурсу за најбољи савремени ангажовани целовечерњи драмски текст победила је са драмским текстом "Жена веже реп".

Добитница је Годишње награде Књажевско-српског театра за допринос афирмацији Књажевско-српског театар 2024. године.