Дизајн плаката и програма: Симона Дашић Раца
Стручна сарадница за плес: Сандра Пауновски

Инспицијент и суфлер: Александар Милорадовић
Шеф технике: Ненад Милорадовић
Светло: Никола Манић, Саша Радивојевић
Тон: Иван Филиповић, Добрица Андрић
Декоратери: Владислав Бркић, Страхиња Ђорђевић, Зоран Стевановић
Реквизита: Саша Ђорђевић, Марија Вујичић
Гардероба: Драгица Илић, Мирјана Тодоровић
Шминка: Марија Курћубић
Кројачки радови: Мирјана Допуђа
Столарски радови: Зоран Јокановић
Фотографије у програму: Милан Маричић

Продукција: Књажевско-српски театар Крагујевац, Хрватски културни центар Београд

Премијера: 5. 3. 2022. године

Сезона 2021/22.

Мирослав Крлежа (7. 7. 1893. – 29. 12. 1981) био је драмски писац, песник, новелиста, романсијер, есејиста, полемичар, путописац, дијариста и лексикограф. Рођен је у Загребу, где је завршио основну школу и четири разреда класичне гимназије. Школовање је наставио у кадетској школи у Печују и потом на војној академији Лудовицеум у Будимпешти (1911-1913). Два пута је бежао у Србију (1912. и 1913) привучен бурним историјским догађајима, који су се у то време одигравали на Балкану. Због недисциплине је 1913. искључен из Лудовицеума. Одлучује да се посвети књижевном раду: у Књижевним новостима 1914. објавио је прве радове Легенда и Маскерата, те новелистичке Фрагменте, а у часопису Савременик лирску прозу Заратустра и младић. Следећих година написао је више драмских текстова, које је неуспешно нудио загребачком ХНК-у. У току Првог светског рата краће време 1916. био је на ратишту у Галицији. Демобилисан због лошег здравља, вратио се у Загреб, где је живео од књижевног и новинарског рада. У јануару 1919. покренуо је с Аугустом Цесарцем полумесечник Пламен. Године 1920. учествовао је у раду Комунистичке партије и иступао као говорник на политичким скуповима. Године 1923. покренуо је часопис Књижевна република, који је излазио следеће четири године. По гашењу часописа Крлежа се посветио раду на циклусу о Глембајевима, а пише и низ политичких, књижевних и ликовних есеја. Сарађује највише у Књижевнику, Српском књижевном гласнику, Савременику и Хрватској ревији. Све више се његова дела изводе на позорницама.
У Загребу 1932. започиње Минервино издавање сабраних дела, излазе роман Повратак Филипа Латиновића и полемичка књига Мој обрачун с њима, која означава врхунац његовог сукоба с хрватском позоришном критиком и делом хрватске грађанске интелигенције. После објављивања Предговора „Подравским мотивима“ Крсте Хегедушића, 1933. сукобио се и с делом интелектуалаца с левице. У Београду је 1934. покренуо часопис Данас (сауредник с М. Богдановићем). У њему наставља полемике с хрватским и српским интелектуалцима десне провенијенције, али и са заговорницима социјалне литературе, који су га оптуживали да је издао марксизам. Полемике, настављене и у другој половини тридесетих година, које достижу врхунац у спису Дијалектички антибарбарус, касније су назване „сукоб на књижевној левици“.
Крлежа је Други светски рат провео у Загребу, повремено се склањајући у санаторијум свога тада утицајног пријатеља. Није прихватио Павелићеву понуду 1943. да се укључи у јавни живот НДХ, а бојећи се својих противника из предратног сукоба на левици, није прихватио ни позиве да се прикључи партизанима.
После рата нова власт постепено га укључује у јавни живот: у другој половини 1945. сусрео се у Београду с Ј. Брозом, који му обећава заштиту од противника из предратних полемика на левици те се договарају о облицима Крлежине активности. Крлежа је ушао у уредништво часописа Република, био је активан у обнови ДКХ, постао је потпредседник ЈАЗУ. Посебно близак Ј. Брозу постао је после његовог сукоба са Стаљином 1948, често је боравио у Београду и сусретао се с њим. Организовао је велику изложбу југословенске средњовековне уметности у Паризу 1950, а крајем исте године утемељио Лексикографски завод. Постао је његов директор и покренуо рад на Енциклопедији Југославије, чији је следећих двадесет година био главни уредник.
Године 1967. потписао је Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика, због чега је био присиљен да поднесе оставку на чланство у ЦК СКХ. Потом се потпуно повукао из политичког живота.
Године 1974. покренуо је друго издање Енциклопедије Југославије, а 1975. је изашла петосвешчана Панорама погледа, појава и појмова. Исте године започело је и објављивање Сабраних дјела у издању сарајевског Ослобођења (прве едиције сабраних дела која је и приведена крају 1988). Болестан и све теже покретан, Крлежа је уз помоћ Анђелка Малинара и Енеса Ченгића радио на приређивању тих дела.

(Биографија је преузета из издања Крлежа: сан о другој обали, Културни центар Београда, Београд и Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, 2012; приређена према одредници Хрватске књижевне енциклопедије, аутор одреднице је Велимир Висковић)

Вида Давидовић (Источно Сарајево, 1998) завршила је основну и средњу школу у Бањалуци (Гимназија Бањалука). Основне студије завршила је на Факултету драмских уметности, смер драматургија. Студенткиња је мастер студија на Факултету драмских уметности, смер Теорија драмских уметности и медија.
Писала је неколико представа за децу за Позориште лутака „Пинокио“ (Мачке заслужују поклон, Авантуре Тила Враголана), радила је адаптацију Сна летње ноћи за оперско извођење (Фестивал Опероса), асистирала је на тексту С друге стране јастука (Позориште на Теразијама) и радила адаптацију Молијеровог Дон Жуана у режији Тихомира Станића и Марка Мисираче поводом отварања позоришта Театријум. Њен комад Бруклин и мачке у контејнерима у режији Андреје Каргачин затворио је ФИСТ – 16. фестивал интернационалног студентског театра са премијером у БИТЕФ Театру. Ауторка је драме Прославе која је извођена у склопу омнибуса Бањалука у режији Николе Бундала (Градско позориште „Јазавац“, аутори: Тања Шљивар / Армина Галијаш, Жељко Стјепановић, Никола Пејаковић, Лана Басташић, Вида Давидовић, Радмила Смиљанић).

Ауторка је драматизације На рубу памети (једне пијане новембарске ноћи 1918) по мотивима дела Мирослава Крлеже у режији Марка Мисираче (Књажевско-српски театар) и драматизације Црна овца по мотивима дела Итала Калвина у режији Снежане Тришић (Краљевачко позориште).

Као драматуршкиња радила је на пројектима Со на ране Тее Матановић у режији Растислава Ћопића (ФИСТ), Онај који говори да, онај који говори не у режији Николе Бундала (Факултет драмских уметности), Бањалука, На руби памети (једне пијане новембарске ноћи 1918) и Црна овца. Учесница је „EUFA NIGHT BY FDA“ модерираном од стране проф. Невене Даковић.

Учествовала је и у семинару „Future Epics Lab by Biljana Srbljanović“ (Хартефакт).
Сценаристкиња је филма Матура у режији Гвоздена Илића који је добио специјалну награду на Фестивалу квир филма "Мерлинка" и сценаристкиња је филма Ребра у режији Гвоздена Илића који је у фази постпродукције.
Добитница је стипендије Доситеја.

Специјално је похваљена на регионалном конкурсу фондације Хартефакт.

Марко Мисирача (Прилеп, 1985) дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Стални је редитељ Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Режирао је више од 20 представа у професионалним позориштима и неформалним трупама у Београду, Бањалуци, Сарајеву, Крагујевцу, Копру, Зеници, Приједору. Режира и у другим медијима. Добитник је награда за режију на регионалним фестивалима за режије представа Дјелидба Скендера Куленовића (Позориште Приједор), Синови умиру први Мате Матишића (НП РС, Бањалука) и Југославија, моја дежела Горана Војновића (Позориште Приједор, Гледалишче Копер и Фондација ФЕС за БиХ).

ХКД “Хрватски културни центар – Београд” основан је 28. 10. 2016. год. на иницијативу из велепосланства (амбасаде) Републике Хрватске у Републици Србији. За непуних шест година у организацији ХКЦ – Београд одржано је на десетке концерата, књижевних вечери, сликарских и кипарских (вајарских) изложби и гостовања казалишних (позоришних) представа, еминентних умјетника из Хрватске и из региона. Култура уважава различитости. Култура нас спаја. Зато је представа посвећена дјелу великана свјетске књижевности Мирослава Крлеже умјетничка светковина. 

Александар Алач

На 16. Међународном позоришном фестивалу "Златна вила" у Приједору, 2023. године представа је освојила шест награда:

Награду за режију - редитељу Марку Мисирачи: "Сложеност приступа огромној грађи успјешно је савладао редитељ Марко Мисирача спајајући их у јединствен ток мисли и поступака, кроз условности и ограничења епохе у лик Мирослава Крлеже".

Награду за најбољег младог глумца - Авраму Цветковићу, за улоге Егона пл. Сарваш-Даљског / Инж. Синека и Југословена Шиме: "Млади Цветковић освојио је публику свјежином у изразу при успјешној трансформацији у сва три лика".

Награду за костимографију - Јелени Јањатовић: "Јелена Јањатовић нам је приказала умјешност при осмишљавању разноврсних костима и њиховим изгледом истовремено допринијела боље учитавање карактера ликова, формирању односа и ситуација”.

Специјално признање за драматизацију  Види Давидовић (заједно са Вањом Ејдус за представу "Госпођица") и Специјална награда за сценски говор Дејану Средојевићу.